Upiši se
Članovi Mali oglasi
Dodaj kao prijatelja

djurdja5

djudrdja kos

69 godine iz Beograd

aktivan/a u poslednjih 3 dan/a

102 fanova | 46 prijatelji
Ljudi mogu napredovati u svom životu samo ako se povezuju sa drugim ljudima.To važi za sve oblasti života, igre, sporta, ekonomije, politike ili za bilo koju drugu delatnost.Taj princip izvire iz strukture (vidi više...)
Datum rođenja:
12 decembar 1940
Tu sam zbog:
prijateljstva
Registrovan/a:
2008-05-25


Komentari
Vesti
Slike
Muzika
mudar41 18 jul 2010, 16:09

OSMEHAN DAN

Ponekad za jedan osmijeh
treba ti suza sto,
da sreca moze se kupit
svak bi je sebi platio.
¯`v´¯)
`*.¸.*´
¸.•´¸.•*¨) ¸.•*¨)
(¸.•´ (¸.•´ .•´ ¸¸.•¨¯`•.. MUDAR41
mudar41 22 jun 2010, 11:07

osmehan dan i jos lepse vece

Zlo koje jedno drugom nanosimo
vrijeme brise i srce zaboravlja;
ali casovi srece ostaju,
NJIHOV SJAJ JE U NAMA.
¯`v´¯)
`*.¸.*´
¸.•´¸.•*¨) ¸.•*¨)
(¸.•´ (¸.•´ .•´ ¸¸.•¨¯`•.. MUDAR41
jovana43 22 jun 2010, 01:56

Pardon, SKULPTURA
jovana43 22 jun 2010, 01:53

Nema Te u klubu FONTANA!!!
~Liši me vida: gledaću tvoj lik,
zapuši uši moje: slušaću te,
onemi me: al' zvaću te kroz krik,
bez nogu još ću k tebi naći pute.
Slomij mi ruke: hvataću te srcem;
zaustaviš li srce meni, sam
moj mozak tad će kucati i bdeti;
a ako mi i mozgom užgaš plam -
na krvi svojoj ja ću te poneti. *Rilke

http://www.imagehousing.com/image/408296

Prijatna Ti i blagoslovena noc draga prijateljice....
mudar41 19 jun 2010, 00:17

lepo vece i ugodan vikend
puno osmeha i zadovoljstva zelim
¯`v´¯)
`*.¸.*´
¸.•´¸.•*¨) ¸.•*¨)
(¸.•´ (¸.•´ .•´ ¸¸.•¨¯`•.. MUDAR41
perun 10 jun 2010, 17:39

perun veoma sam retko na vezi samo da pozdravim od srca


mudar41 1 jun 2010, 01:17

LAKU NOC LEPE SNOVE

¯`v´¯)
`*.¸.*´
¸.•´¸.•*¨) ¸.•*¨)
(¸.•´ (¸.•´ .•´ ¸¸.•¨¯`•.. MUDAR41
jovana43 25 maj 2010, 02:27

Daga, neka Ti je mirna i Blagoslovena noć…

PRED ZIDOM VREMENA
Radi te boli,
od koje umiru
prsti
do jučer još
uronjeni
u pijesak
i šećer,
radi te boli,
koja nagoni oblake na bijeg
u dugim ljesovima zore,
radi te boli u mekom tkivu sna,
kad se propinje
sve do ruba tijela,
do izvora krvi,
već omamljene danom,
već budne za plač,

radi ovih nepoznatih bića
koja tako neprimjetno nagrizaju
ponosnu koru noći,
što čuva uspomene,
oklop tako snažan i opet
tako ranjiv,
tamniji od tame,

radi ove boli
koju mirisom mahovine i odložene stvari
donose u sobu,
krotku od tišine,
u osvijetljen okvir prozora,

pa pred zid
na koji pljušti kiša
ili dani,
stala je nepoznata žena,
i rukom već tudjom
i iglom već zardjalom
rastvorila vjerni sloj prašine
u onaj drugi svijet,
opustošen drugom boli,
od koje se umire,
a da se ne zna zasto,
a da se ne zna kako,
neprimjetno
i neponovljivo. (Irena Vrkljan)